Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 89. deo

~ Moj tata ~
●89.deo●
✻VEČE✻
✦Astra✦
Zarivala sam nokte u zgužvanu posteljinu na podu i gledala u jednu tačku. Nalazila sam se u čistom zlu. Možda preuveličavam, ali jeza ne napušta moje telo. Misli su mi bile na potpuno drugom mestu, u drugoj kući, u drugom domu. Kod tate. Nedostajao mi je. Već je jedan dan prošao, ali bez njega je to bilo kao da su bili meseci. Celog dana sam razmišljala o Darijinim rečima, nalazima, svim lažnim postupcima. Sve je to odvratno sa njene strane.
Izašla sam iz sobe u toku dana i istraživala kuću. Tačnije, tražila sam izlaz da pobegnem. Ali to je bilo nemoguće. Vrata su bila zaključana bez ključa u bravi, a na prozorima su rešetke. Sve je napravila samo da ne izađem odavde. Pridigla sam se na noge i skupila posteljinu sa poda. Jasno je previše da ću ovde provesti noć, hladnu noć. Moji sitni koraci su se vukli po sobi, a oči su istraživale malo bolje moju novu sobu. Tražila sam bilo kakvu pukotinu, rupu, samo da mogu da pobegnem. Ničega nije bilo. Ne znam ni u kom delu grada sam uopšte!
Darija: Večera je gotova.
Grunula je na vrata i smirenim tonom me pozvala u trpezariju. Trudila sam se da izdržim glad, ali posustajem. Prekrštenih ruku sam došla i sela za trpezarijski sto. Lepo je sve bilo uređeno, ali je bilo hladno. Odbojno. Nema tu toplinu koju je tata pravio svojim šalama i... njegovim postojanjem zapravo.
Darija: Prijatno..!
Pružila mi je tanjir i iznenađeno sam razdvojila usne. Vrela para se dizala iz tek spremljenog pirinča.
Astra: Ne podnosim pirinač.
Darija: To što te je Ivan razmazio nije moja stvar. Ovo se jede večeras.
Ljutilo me je to što je mog oca zvala po imenu. I da je sve ovo što ona tvrdi istina, on se brinuo o meni otkad znam za sebe. Gde je ona bila sve ove godine?! Zašto nije bila tu?
Astra: Povraćam od njega!
Darija: Astra, ne ljuti me! Ili jedi to ili ostani gladna. Ali izmišljati nećeš!
Udarila je šakom o sto i znala sam da bi ta šaka sledeće sekunde završila na mom licu. Rizikovala sam.
Astra: Neću da jedem!
Disala sam duboko dok sam ispod stola zarivala nokte u dlan. Peckalo me je, verovatno sam otvorila rane. Uz hladan i oštar pogled, sela je preko puta mene i čekala da ja sednem. Stezala je viljušku sve jače i gubila strpljenje, te nisam imala izbora osim da poslušam. Nije započela sa svojim jelom, već je čekala mene. Čak sam se uplašila i da će me otrovati!
Darija: Počni.
Zahvatila sam zalogaj i oklevala.
Darija: Hajde.
Progutala sam knedlu i skoro potpuno žmureći jela jedan zalogaj za drugim. Vreo pirinač se spuštao niz moje grlo i mislila sam da mi neće biti muka ako sve pojedem brzo. Pun tanjir sam pojela i ubrzano disala pokušavajući da se smirim. Sedela sam ćutke za stolom i osećala kako mi se stomak grči. Svaki sledeći grč je bio deset puta mučniji od prethodnog. Znojila sam se.
Astra: Ne mogu..!
Otrčala sam u kupatilo i počela da povraćam u wc šolju.
Darija: Razmaženo..!
Zalupila je vrata kupatila i zaključala me unutra dok sam ja povraćala. Rebra su mi se grčila takođe od povraćanja i sama sam sebi držala kosu nazad. Suze su mi potekle, ovako mi je tata držao kosu i bio kraj mene kad mi je bilo loše. Tata je bez obzira na sve bio uz mene. Želela sam svim silama da se suprotstavim Dariji, ali me je povraćanje sprečavalo. Život me je napuštao, duša mi se umarala.