Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 6. deo

~ Moj tata ~
●6.deo●
✦Ivan✦
Iako je mesec jun sam po sebi vruć, noć za tek rođenu bebu može biti kobna. Uvio sam je dodatno u svoju trenerku i trčanjem sam za par minuta stigao u bolničke hodnike.
Xx: Šta se desilo?
Ivan: Ja.. ne može da diše..!
Već je na putu do bolnice počela da plavi u licu i brinuo sam se da li ću stići na vreme. Žustro su je uzeli iz mog naručja i uneli je pravo u ordinaciju. I dalje se očajnički borila da prodiše normalno i grčevito je skupljala nogice.
Tako čisto i nevino biće se već u prvim minutima bori za svoj život. Ruke sam zavukao u kosu moleći se u sebi da preživi. Srce mi je udaralo u grudima, iskočilo bi da može..!
Xx: Beba je rođena ne više od sat vremena, pupak nije sterilisan i plodova voda se nakupila u plućima.
Kroz odškrinuta vrata ordinacije sam čuo sve što joj se događa sada. Samo sat vremena si na ovoj planeti.. Bolno sam izmasirao vrat i tada sam video svoju trenerku umrljanu od njene krvi. Ni sam nisam sebe shvatao zašto sam uskočio i trčao sa nepoznatom bebom do bolnice. Moja radoznalost!
Čist plač se prolomi do mene u hodniku, te kroz prozor pogledam u nju. Bez ikakvog kašljanja je plakala kao svaka novorođena beba. Osmeh mi se ocrta na licu, te priđem bliže prozoru. Sva se meškoljila u rukama medicinskih sestara i bila je neutešna.
Telefon mi se oglasio u džepu i prepoznam Lazarev broj, pa se javim.
Lazar: Dobro, gde si ti?! Nigde te oko kluba nema..!
Ivan: U b... u bolnici sam..
Lazar: Šta ti se desilo?!
Ivan: Nije ništa, samo... samo dođite i ti i Valentina..
Prekine mi vezu, te ostanem da gledam u bebu. Kako ću im sada objasniti šta se desilo?
Xx: Vi ste doneli bebu?
Ivan: Jeste, ja sam..!
Obrati mi se verovatno glavna doktorka.
Xx: Disanje je sada prohodno, ali ćemo je zadržati preko noći. Ako sve prođe kako treba, ujutru će moći da izađe iz bolnice. Devojčica teži tri i po kilograma i po ostatku pregleda je potpuno zdrava.
Ivan: Hvala Vam!
Sa olakšanjem se nasmešim vraćajući pogled na nju. Mala devojčica...
Xx: Samo ste Vi došli sa njom, znate li gde je njena majka?
Baš to pitanje na koje nemam odgovor..!
Ivan: Ona je... Nije preživela porođaj.. Samo mi je bilo bitno da bebu spasem...
Xx: U redu je, razumem da ste brinuli za zdravlje Vaše ćerke. Primite moje saučešće. Uskoro možete ući kod nje.
Ostavi me ponovo samog u hodniku, te mi njene reči odjeknu u glavi. "Vaša ćerka...", nije moja. Ne znam ni čija je, slagao sam debelo ovde za njenu majku. Majka malo sutra! Ostavila ju je u kontejneru u smrdljivom smeću! Šta ako se njena majka bavi nekim mračnim poslom? Baš kao ja..
Dotaknem prstima staklo gutajući bolne knedle, te spustim pogled. Ima li to smisla? Da li ona može biti moja ćerka?