Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 137. deo

~ Moj tata ~
●137.deo●
✻VEČE✻
✦Valentina✦
Zadovoljno sam pogledala u malopre potpisan ugovor o izložbi novih modela mojih vaza. Uspela sam danas u nedelju da izađem iz stana i da sklopim novi ugovor. Par puta sam se na ulici naježila misleći da me Rafael ili Mark prati i gleda. Ali za Marka je to nemoguće. Ivan se odmah isto veče raspitao u policiji i saznao je da je Marku zabranjen ulaz u Englesku. Jedina nevolja je Rafael, sigurno sluša svaku Markovu reč. Bar mi je bilo lakše što je Astra poslušala Lazara i okončala stvari sa njim.
Valentina: Stigla sam..!
Zaključala sam vrata za sobom i videla drugačije svetlo. Sveće su bile upaljene.
Lazar: Pretpostavljam da je ugovor sklopljen.
Lazar mi priđe sa rukama u džepovima, te pogledam iza njega. Gomila lila čupavih ćebadi bila je poslagana na podu kraj sofe, a najmanje pedeset sveća je gorelo u stanu.
Valentina: Jedini.. da, ugovor je sklopljen, ali... Šta je sve ovo?
Lazar: Želeo sam da vidim taj tvoj osmeh.
Palcem mi je prešao preko usne za koju nisam ni bila svesna da se izvila u smešak.
Lazar: A i taj ugovor treba proslaviti...
Skinuo mi je tašnu sa ramena i otkopčao kaput puštajući ga da padne na pod. Okrznuo me je usnama zadihano dišući. Šakama se naslonio na ulazna vrata, telom me je zarobio.
Valentina: Gde su deca..?
Lazar: Kod Ivana i Anastasije...
Valentina: Na sve si mislio...
Lazar: Naravno.
Nasmejao se i povukao me za struk ka dnevnoj sobi. Komad po komad odeće je skidao sa mene, a zatim se pobrinuo i za svoju odeću. Uzeo me je u naručje i lagano spustio na ćebad. Mi odavno ne pričamo rečima, već pogledima. Izvio se iznad mene ovlaš zakačinjući moje usne, provocirajući me i odugovlačeći što duže.
Valentina: Postao si kreativan sa mestima..
Lazar: Šta fali podu i toplim ćebićima?
Zločesto se zasmejao i liznuo mi donju usnu. Utonula sam u mekano i čupavo ćebe i povukla i Lazara nadole.
Valentina: Imam osećaj da je ovo mnogo više od same proslave ugovora..
Lazar: I jeste.
Prestao je da mi uzvraća poljupce i zadržao se na rukama kraj moje glave.
Lazar: Previše si napeta. Primetio sam, ali sam ćutao. Nisam želeo da pogoršavam. Ali neću da dozvolim da se plašiš više, treba ti oduška. A taj odušak sam ja..!
Ponosno je dodao i nasmejao me u polumraku. Gola tela su nam se od smejanja tresla i tim grahotom smo ubili i ono malo romantike što smo stvorili.
Valentina: Nemoj me zasmejavati..!
Lazar: Što? Ja sam kralj humora!
Još glasnije sam se nasmejala i prekrila usta šakama. Nastavila bih sigurno da se smejem još da mi ruke nije žustro podigao iznad glave. Pogled mu se promenio i disanje mu se produbilo.
Lazar: A sada... Mogli bismo konačno da pređemo na stvar. Šta misliš, mala?
Ugurao se između mojih kolena i grubim glasom mi naježio kožu. Od smejanja do ovakve zavodljivosti tanka je linija kod njega. Trepnula sam par puta u neverici da je isti onaj čovek od malopre ispred mene.
Lazar: Čekam odgovor, gospođice.
Uzvratila sam mu smešak i dozvolila da mi stegne ruke i telo još čvršće.
Valentina: Spremna sam za Vas, gospodine..
Ugrizla sam se za usnu i sklopila oči osećajući njegove usne na svojim grudima. Sveće su se mrdnule i još više razgorele okružujući naša tela koja već počinju da gore u plamenu.