Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 33. deo

~ Moj tata ~
●33.deo●
✦Ivan✦
Ispratili smo Lazara i Valentinu, a zatim smo se usredsredili na nas dvoje. Izgleda da je napredno dete, čim sam je smestio na moj krevet, uzdigla se i sela. Iako je i dalje bila nesigurna da sam je pridržavao, smejala se i bila zadovoljna što je svakim danom napredovala.
Ivan: Pa ti ćeš i pre vremena prohodati..!
Stresao sam se na kratko izustivši to. Biću tu kada bude napravila prve korake, čuću još njenih reči. Zašto ovako brzo prolazi vreme?!
Astra: Ta.. ta! Tata!
Ivan: Urezaćeš mi tu reč u srce.
Postao sam tata. Ne kada me je ona nazvala tim imenom, čak ni onda kada ju je Džozef oteo.
Postao sam tata one noći kada sam joj dao šansu za život.
Astrina prva reč me je potpuno rastopila i svaki sledeći put kad bi me nazvala svojim tatom me je mazila po duši.
Ivan: Hoćemo i ovu da kupimo?
Na telefonu sam joj pokazivao gomilu igračaka i na svaku bi se osmehnula i mahala u vazduhu ručicama.
Ivan: Onda ćemo i ovu naručiti.
Za koji dan ćemo preuzeti i novi auto, a na Astri ne planiram da štedim. Dodao sam i još neku odeću za naredan hladan period, a zatim sam naišao i na novogodišnje jelke i ukrase. Nasmešio sam se gledajući čas u te ukrase, čas u Astru. Zajedno ćemo dočekati našu prvu Novu godinu..! Sve moguće ukrase i jelku sam kupio i time dosta para potrošio. Ali sve će imati, imaće normalno detinjstvo.
Ivan: Pa to je to od kupovine za večeras.
Odložio sam telefon i približio je sebi. Polako je sklapala okice i sanjivo ih je trljala.
Ivan: Znam da sam zabrljao danas, moglo je da te košta života... Ali učiniću sve da se to nikada ne ponovi. Bolje je da ja umrem, nego tebi dlaka sa glave da fali..
Otisnem maleni poljubac u njenu kosu, te sa strane primetim da je zadremala na mojim grudima. Čisto i mirisno ćebence prebacim preko nje, te i sam zatvorim oči. Spavaće pored mene, želim da je osetim uz sebe. Tako ću biti najsigurniji da je dobro.
Žustro otvorim oči gledajući u polumračan plafon, te mi jeza prođe kroz telo. Otkad sam uzeo Astru, neviđeno se bojim za nju i za sve što se oko mene dešava. Ponovo su mi navrla pitanja o njoj. Od koga potiče? Da li ju je one noći biološka majka bacila na moje oči? Da li će je bilo ko njen potražiti ikad? Šta ako mi je oduzmu?
Srce mi se ubrzalo pri zadnjoj pomisli i po prvi put posle dugo godina, osetio sam kako mi suze preplavljaju oči. Plačem tiho ne budeći Astru, a najradije bih vrištao od plača. Ne želim da izgubim moju zvezdicu...
Moje jecanje ju je uznemirilo i razbudilo, te je sanjivo podigla glavicu ka meni. Slatko se namrštila videvši moju do sad neviđeni izraz lica. Nisam mogao da se obuzdam od suza.
Pružila je rukicu i stegla me za nos, a zatim i za obraz, da sam morao da se nasmejem.
Astra: Ta.. ta..
Ivan: Spavaj ti, malena. Tata je pored tebe sada i zauvek.