Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 64. deo

~ Moj tata ~
●64.deo●
✦Astra✦
Pljeskavice u restoranu i nisu bile baš najbolje ovaj put, pa nas je tata odveo kući i počeo sam da sprema pljeskavice za nas.
Ivan: Ne razumem. Uvek su imali najbolje pljeskavice, i baš danas su morali da zabrljaju..!
Daja i ja smo se pogledale i zakikotale se krišom. Sve prste je umazao crvenom bojom živog mesa. Uvek bi se maksimalno uneo u sve što radi, a bio bi u drugoj dimenziji kada je za svojim radnim stolom. Posao ga je činio mnogo snažnijim.
Darija: Daj da ti pomognemo.
Ivan: Ne ne, sam ću..!
Odmahnuo je rukama, te sam slegla ramenima. Tata je voleo sve sam da uradi, da učini drugima. Činio je sve da postane moj heroj.
Ivan: Astra, želiš li Dariji da pokažeš svoju sobu? Pljeskavice će taman biti spremne.
Klimnula sam glavom i uhvatila sam je za ruku. Ona je tako vitka i visoka da ja i sa jedanaest godina izgledam jako nisko pored nje. Prošle smo kroz tatinu sobu i ušle u moju ljubičastu. Iznad kreveta su bila zalepljena zlatna slova čineći moje ime, dok je suprotan zid bio popunjen raznim slikama i crtežima.
Darija: Tvoj tata mi je pričao da je svaki tvoj crtež sačuvao. Baš su lepi..!
Osmehnula sam se i dovela je do sredine sobe. Među svim crtežima izdvajao se tatin crtež uramljen u zlatni okvir.
Astra: Ovo je tatin prvi crtež, nacrtao me je za prvu novogodišnju noć. A pored je moj prvi crtež koji je nastao te noći.
Prstom sam pokazala na uramljenu sliku iste veličine. I sama sam se osmehivala dok sam pričala, a tata bi me svake novogodišnje noći podsetio na to kako sam bila nestašna i želela da umrljam sve stvari temperama.
Astra: Želiš li da vidiš album sa slikama?
Darija: Jako bih volela..!
Iz komode ispod okačenih slika izvukla sam crveni album i sela na tepih, te mi se Daja pridružila. Otvorila sam album i naišla na svoje prve slike. Svaku sam joj sa osmehom pokazivala i objašnjavala kada je nastala. Činilo mi se da je zaista uživala u tim slikama.
Zagledala sam se malo bolje u sliku sa tatom od prošlog rođendana. Oboje smo bili nasmejani, a moje lice je bilo umazano šlagom. Taj čvrsti zagrljaj koji je na svakoj slici sa njim me je uvek držao pozitivnom i nasmejanom.
Astra: Tata je uvek ukrašavao torte, stan, uklapao je moju odeću i obuću, pravio mi frizure... Sve ono što je trebala mama, on je radio.
Spustila sam pogled, a zatim sam osetila Dajinu toplu ruku na obrazu.
Darija: Mnogo ti nedostaje, zar ne?
Odmahnula sam glavom.
Astra: Ponekad. Tata se godinama trudi da sve to nadoknadi i retko kad osetim da mi fali majčino prisustvo.
Iako sam govorila istinu, u ovom trenutku mi i nije baš bilo svejedno. Prelistavanje albuma je čačkao emocije.
Darija: Dođi...
Privukla me je u zagrljaj i rukama me čvrsto stegla. Ugrejala sam se i tiho sam uzdahnula.
Darija: Nisam tvoja mama, ali potrudiću se da budem. Da se brinem o tebi kao da jesam. Šta god ne možeš da kažeš tati, možeš meni. Nisam samo tu za tvog tatu, tu sam i za tebe...
Pomazila me je po kosi i nasmejala sam se.
Astra: Hvala ti, Dajo..