Moj tata (Prva sezona)

Moj tata - 177. deo

~ Moj tata ~
●177.deo●
✦Anastasija✦
Za doručkom narednog jutra svo troje smo ćutali. Astra je spavala malo duže, a poverila mi se krišom da je boli stomak. Znala sam odmah šta se desilo, ali sam to prećutala Ivanu. Ne mora baš u sve ženske razgovore da ulazi. Posle tablete protiv bolova, zaspala je vrlo brzo, pa se i uspavala jutros. Ivan se zbog toga malo unervozio, ali je po mom pogledu i smešku shvatio sve. Začudo, nije bio ljut na Maksa niti je pokušavao da svoje kriterijume i pravila iznese naglas. Zaista mu se Maks dopada.
Osim što je bio zabrinut za Astrine bolove koji su sasvim normalni i očekivani, ja sam delila sa njim još jednu brigu. Dogovorili smo se da ćemo joj reći kako planiramo da imamo malu bebu u kući, a njeno mišljenje nam je bilo najvažnije na svetu.
Ivan se ni tokom doručka nije nakašljao, pa sam zato ja morala da počnem razgovor.
Anastasija: Je li ukusno, Astrice?
Astra: Odlično je, mama..! Uzeću još čaja u kuhinji, prija mi za stomak.
Uzela je svoju praznu šolju i otišla u kuhinju.
Ivan: Reći ćemo joj za bebu sad, zar ne?
Anastasija: Moramo, ne možemo čekati više.
Nije kao da sam trudna pa da će se stomak otkriti, ali ne želim da je lažem.
Astra: Šta vam je?
Trznuli smo se na Astrin glas, te se ona vratila na svoje mesto za stolom.
Anastasija: Hteli smo nešto da popričamo sa tobom...
Ivan: Ali pre toga, kako ti je sa Maksom?
Ivan me je presekao i znala sam da je počeo sa odugovlačenjem.
Astra: Divno je..! Zavolela sam ga, i to mnogo. Kada sam sa njim, ne mogu da skinem osmeh sa lica. Kao da lebdim! Magdalena mi je pričala kako misli da je on onaj pravi, da ću sa njim zaista biti srećna i da ćemo se.. venčati. Ali ja ne želim toliko unapred da razmišljam. Ne želim da se razočaram... daleko bilo.
Anastasija: Ali sigurna sam da ipak ponekad pomisliš na vaš zajednički život, zar ne?
Zarumenela se i otpila gutljaj vrelog čaja.
Astra: Ponekad, ne mogu to kontrolisati uvek. Ali i u toj mašti smo zaista srećni.
Primetila sam da je i Ivanu zasijao pogled. Astra nam je napokon srećna i nasmejana, sa mladićem koji je voli svim srcem.
Anastasija: Ono što smo tata i ja hteli da pričamo sa tobom...
Astra: Da?
Uzdahnula sam, a zatim je Ivan nastavio.
Ivan: Ne želimo da pomisliš da nam nisi dovoljna i da želimo da te zamenimo. Samo.. želimo da znaš, da ne misliš da krijemo.
Zastao je na trenutak, te pročistio grlo.
Ivan: Mi smo... planirali jednu bebu. Već par meseci pokušavamo, a imamo osećaj da ti radimo iza leđa. Zato smo želeli da ti kaž..
Astra: Znam već. Krišom sam vas čula kako ste dobili negativan test.
Iznenadili smo se oboje tim saznanjem, ali se Astra samo nežno nasmešila.
Astra: Ne ljutim se, i ne bunim se. Srećna sam! Opet, ako se budem udala trebaće vam neka zabava kada nisam tu..!
Ivan je prasnuo u smeh držeći se za čelo. Imala je pravo, a mi smo se izgleda bespotrebno brinuli oko bebe.
Astra: A i... lepo je biti starija sestra. Šta fali? Dečak ili devojčica, nebitno je. Neka je zdravo! Neka vam je sa srećom, onda očekujem uskoro vesti o trudnoći!
Ivan: Hvala ti, zvezdice..
Ustao je i zagrlio je, dok su se meni oči punile suzama. Šta god mi planirali, Astra je svojom podrškom čuvala naša leđa. Kao što smo mi njena čuvali.